{"id":195,"date":"2015-11-01T22:30:04","date_gmt":"2015-11-01T22:30:04","guid":{"rendered":"http:\/\/ejektor.co.rs\/?p=195"},"modified":"2017-01-04T16:21:52","modified_gmt":"2017-01-04T16:21:52","slug":"pumpni-agregati","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ejektor.co.rs\/?p=195","title":{"rendered":"Pumpni agregati"},"content":{"rendered":"

Jedan od najbitnijih zadataka centrifugalnih pumpi je da rade u \u0161irokim granicama pritiska i protoka. Regulacija pritiska i protoka vr\u0161i se samo u oblasti definisanih Q \u2013 H krivima pumpe.<\/p>\n

Klasi\u010dan na\u010din izmene radnih ta\u010dki centrifugalnih pumpi ostvaruje se prigu\u0161ivanjem. Prigu\u0161ivanje se tako\u0111e koristi i za za\u0161titu pumpi od preoptere\u0107enja koja mogu nastati kada pumpe rade sa niskim pritiscima.<\/p>\n

Ovakvim na\u010dinom regulisanja gubi se deo energije i smanjuje koeficijent korisnosti pumpi.<\/p>\n

U praksi se \u010desto pojavljuju zahtevi koji prevazilaze mogu\u0107nosti karekeristika serijskih tipova pumpi.<\/p>\n

Jedan od na\u010dina \u0161irih izmena radnih karekaristika pumpi je povezivanje pumpi sa ejektorima. Pumpe povezane sa ejektorima mogu da se koriste za pove\u0107anje protoka ili za pove\u0107anje pritiska. Krive Q \u2013 H agregata (pumpe spregnute sa ejektorima) prikazane su na dijagramu 1.2.<\/p>\n

Zajedni\u010dka veza ejektora i centrifugalnih pumpi bitno pro\u0161iruje oblast primene pumpi i omogu\u0107ava izradu autonomnih ure\u0111aja za razli\u010dite namene.<\/p>\n

Povezivanjem pumpi sa ejektorima omogu\u0107ava se da se na ra\u010dun smanjenja pritiska pove\u0107a protok, odnosno da se na ra\u010dun smanja protoka pove\u0107a pritisak.<\/p>\n

Odgovaraju\u0107im povezivanjem pumpi i ejektora omogu\u0107uje se da agregati rade sa viskim koeficijentom korisnosti h<\/span> = 0,8 (vidi Dijagram 1.2).<\/p>\n

Ejektori povezani sa pumpama omogu\u0107uju:<\/p>\n

    \n
  1. Izmenu radnih karekaristika centrifugalnih, aksijalnih, vrtlo\u017enih i drugih tipova pumpi u \u0161irokim granicama (Dijagram 1.2, Sl.1.5 i Sl.1.6).<\/li>\n
  2. Crpljenje te\u010dnosti iz dubokih bunara, \u0161ahtova, sondi i drugih dubokih bu\u0161otona (Sl.1.6).<\/li>\n
  3. Crpljenje te\u010dnosti sa sadr\u017eajem gasova (Sl.1.7 i Sl.1.8).<\/li>\n
  4. Ostvarivanje potrebnog vakuuma za odvodnjavanje, isu\u0161ivanje i sni\u017eavanje nivoa podzemnih voda, u dreniranju i gra\u0111evinarstvu (Sl.1.9 i Sl.1.10).<\/li>\n
  5. Pove\u0107anje dopu\u0161tene visine usisavanja centrifugalnih pumpi i pove\u0107anje kavitacione rezerve pri radu sa toplim, vrelim i lako isparljivim te\u010dnostima (Sl.1.11 i Sl.1.12).<\/li>\n
  6. Odstranjivanje vazduha i drugih gasova iz usisnih cevovoda i drugih \u0161upljina, pumpi, koje nemaju samousisavaju\u0107u sposobnost za pu\u0161tanje u rad (startovanje), a tako\u0111e konstantno odr\u017eavaju pumpe pod nalivom, \u010dime omogu\u0107avaju njihovo lako i brzo startovanje.(Sl.1.7, Sl.1.8 i Sl.1.10).<\/li>\n
  7. Crpljenje iz te\u0161ko dostupnih mesta, gasovitih, korozionih, otrovnih, agresivnih, zapaljivih, eksplozivnihi drugih zaprljanih i zaga\u0111enih te\u010dnosti.<\/li>\n
  8. Hidrotransport mulja, peska, pepela, \u0161ljake i drugih me\u0161avina te\u010dnosti i tvrdog zrnastog i usitnjenog materijala (Ejektorski hidrotransport).<\/li>\n
  9. Me\u0111usobno me\u0161anje i rastvaranje razli\u010ditih te\u010dnosti i gasova: aeracija, apsorcija, izvo\u0111enje hemijskih reakcija i dr.<\/li>\n
  10. Izvla\u010denje eksplozivnih, zapaljivih i zaga\u0111enih gasova.<\/li>\n
  11. Komprimovanje vazduha.<\/li>\n
  12. Obezbe\u0111enje visokog vakuuma.<\/li>\n<\/ol>\n

    1.1 Pumpni agregati za izmenu radnih karekteristika pumpi<\/h2>\n

    Na\u010din povezivanja pumpi sa ejektorima zavsi od postavljenih uslova rada. U praksi se naj\u010de\u0161\u0107e sre\u0107u kombinacije prikazane na Sl.1.4 i Sl.1.5, u kojima se pumpe i ejektori nalaze na pribli\u017eno istom nivo (iste geodeziske visine).<\/p>\n

    Otvoren necirkulacioni pumni agregat<\/dfn><\/strong><\/p>\n

    \"agregati01\"<\/a><\/p>\n

    Sl.1.4. Otvoreni necirkulacioni pumpni agregat<\/strong><\/p>\n

    Na sl.1.4 prikazan je otvoren necirkulacioni pumpni agregat. Za ovakav na\u010din povezivanja odnosi pritisaka u zavisnosti od odnosa protoka prikazani su na Dijagramu 1.1.<\/p>\n

    Zatvoreni cirkulacioni pumni agregat<\/dfn><\/strong><\/p>\n

    \n
    \n
    \"agregati02\"<\/a>Sl. 1.5a Cirkulacioni pumpni agregat sa ejektorom postavljenim posle pumpe<\/span><\/strong><\/div>\n
    \"agregati03\"<\/a>
    \nSl. 1.5b Cirkulacioni pumpni agregat sa ejektorom
    \npostavljenim ispred pumpe<\/span><\/strong>
    \n<\/span><\/strong><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

    U zatvorenom cirkulacionom ure\u0111aju (agregatu) prikazanom na sl.1.5a protok agregata Qag<\/sub>= Q2<\/sub> sa pritiskom agregata pag <\/sub>= p3<\/sub> izdvaja se po izlazu iz ejektora.<\/p>\n

    Protok agregata Qag<\/sub> = Q2<\/sub> odlazi u hidrofor i dalje u potro\u0161nju, a ostatak protoka Qp <\/sub>= Q1<\/sub> sa pritiskom agregata pag<\/sub> odlazi preko pumpe u ejektor i dalje u kru\u017enu cirkulaciju.<\/p>\n

    Pritisak usisavane te\u010dnosti na ulazu u ejektor, za ejektore koji se nalaze ispod nivoa usisavane te\u010dnosti, je p2<\/sub>= + H2<\/sub>r<\/span>2<\/sub>g, a za ejektore koji se nalaze iznad nivoa usisavane te\u010dnosti p2<\/sub> = \u2013 H2<\/sub>r<\/span>2<\/sub>g.<\/p>\n

    Sa H2<\/sub> obele\u017eena je visinska razlika izme\u0111u ose ejektora i nivoa usisavane te\u010dnosti. Za ejektore koji le\u017ee na nivou usisavane te\u010dnosti H2<\/sub> = 0, pa je i p2 <\/sub>= 0.<\/p>\n

    \u0160ema u zatvorenom cirkulacionom agregatu prikazanom na sl.1.5b analogna je prethodnoj, ali se u njoj protok agregata (efektivni protok) Qag <\/sub>= Q2<\/sub>, sa pritiskom agregata pag<\/sub> = p3<\/sub>+pp<\/sub> izdvaja po izlazu iz centrifugalne pumpe. Efektivan (koristan) protok predstavlja protok Qe<\/sub> = Q2 <\/sub>= Qag<\/sub>. Efektivan (koristan) pritisak predstavlja razliku pritiska agregata i pritiska usisavane te\u010dnosti ispred ulaza u ejektor i on iznosi<\/p>\n

    pe<\/sub> = pag<\/sub>-p2 <\/sub>= p3<\/sub>-p2<\/sub> za agregat prikazan na Sl.1.5a
    \npe<\/sub> = pag<\/sub>-p2<\/sub> = p3<\/sub>-p2<\/sub>+pp<\/sub> za agregat prikazan na Sl.1.5b.<\/p>\n

    Za agregate prikazane na sl.1.5a i sl.1.6a Odnosi efektivnog (koririsnog) protoka i efektivnog (korisnog) pritiska prema priotoku i pritisku pumpe iznose:<\/p>\n

    qa<\/sub> = Qe<\/sub>\/Qp<\/sub> = Qag<\/sub>\/Q1<\/sub>= Q2<\/sub>\/Q1<\/sub> = m
    \n<\/span>y<\/span>a<\/sub> = pe<\/sub>\/pp<\/sub> = (p3<\/sub>\u2013p2<\/sub>)\/(p1<\/sub>\u2013p3<\/sub>)<\/p>\n

    Za agregate prikazane na sl.1.5b i sl.1.6b Odnos efektivnog protoka i efektivnog pritiska agregata prema protoku i pritisku pumpe iznose<\/p>\n

    qb<\/sub> = Qe<\/sub>\/Qp <\/sub>= Qag<\/sub>\/Qp<\/sub> = Q2<\/sub>\/(Q1<\/sub>+Q2<\/sub>) = m<\/span>\/(1+m<\/span>)
    \ny<\/span>b<\/sub>= pe<\/sub>\/pp <\/sub>= (p3<\/sub>\u2013p2<\/sub>+pp<\/sub>)\/pp<\/sub>= 1+(p3<\/sub>\u2013p2<\/sub>)\/(p1<\/sub>\u2013p3<\/sub>) = 1+y<\/span>a<\/sub><\/p>\n

    Primer 1.3 (Sl.1. 5a)<\/dfn><\/strong><\/p>\n

    Podaci:<\/dfn> Ejektor se nalazi 1 m ispod nivoa usisavane vode, pa je p2<\/sub> = 0,1 bar. Pritisak na izlazu iz ejektora p3<\/sub> = 4 bar. Protok pumpe je Qp<\/sub>= 10 m3<\/sup>\/h, a potreban protok agregata Qag<\/sub> = Q2<\/sub> = 5,5 m3<\/sup>\/h. Odrediti pritisak pumpe?<\/p>\n

    Re\u0161enje: <\/dfn>Za odnos protoka m<\/span> = Q2<\/sub>\/Q1<\/sub> = Qag<\/sub>\/Qp<\/sub> = 5,5\/10 = 0,55 iz Dijagrama 1.2 o\u010ditava se<\/p>\n

    h<\/span>a<\/sub> = 0,29; i y<\/span>a<\/sub>= 0,48
    \npp<\/sub> = (p3<\/sub>-p2<\/sub>)\/y<\/span>a<\/sub>= (4-0,1)\/0,48 = 8,125 bar.<\/p>\n

    Primer 1.4 (Sl.1.5b)<\/dfn><\/strong><\/p>\n

    Podaci:<\/dfn> Efektivan (koristan) pritisak koji agregat treba da ostvari je pe<\/sub> = 4 bar. A uisavanu te\u010dnost treba podi\u0107i 40 m. Raspola\u017ee se sa pumpom pritisaka pp<\/sub>= 3,1 bar (31 m) i i protokom pumpe Qp<\/sub> = 10 m3<\/sup>\/h. Koliki je efektivni (protok-protok agregata) Qe<\/sub>= Qag<\/sub>= Q2<\/sub> = ?<\/p>\n

    Re\u0161enje: <\/dfn>Iz Dijagrama 1.2 o\u010ditava se<\/p>\n

    y<\/span>b<\/sub> = Hag<\/sub>\/Hp<\/sub> = 40\/31 = 1,29; m<\/span> = 0,95: h<\/span>b<\/sub>= 0,62: qb<\/sub> = 0,51<\/p>\n

    Efektivan (koristan) protok<\/p>\n

    Qk<\/sub>= Q2<\/sub> = qb<\/sub>\u00b7Qp<\/sub> = 0,51\u00b710 = 5,1 m3<\/sup>\/h.<\/p>\n

    \"agregati04\"<\/a><\/p>\n

    Na Sl.1.5a i Sl.1.5b prikazani su zatvoreni cirkulacioni agregati sa pumpama i ejektorima postavljenim na povr\u0161ini zemlje na istoj nadmorskoj visini (na istom nivou).<\/p>\n

    Na Sl.1.6a i Sl.1.6b prikazani su zatvoreni cirkulacioni agregati sa ejektorima postavljenim ispod nivoa pumpi i uronjenim u usisavanu te\u010dnost.<\/p>\n

    Na Dijagramu 1.2 prikazana je me\u0111usobna zavisnost izme\u0111u odnosa pritisaka i odnosa protoka. Krive sa indeksima a odnose se na Sl.1.5a i Sl.1.6a, a sa indeksima b na Sl.1.5b i Sl.1.6b.<\/p>\n

    Za agregate na Sl.1.5 a i Sl.1.6a, pri potpuno zatvorenom protoku Qe<\/sub>= Qag<\/sub>= Q2<\/sub>= 0, m<\/span> = Q2<\/sub>\/Q1<\/sub>= 0, efektivni (koristan) pritisak pe<\/sub> je za 2,3 puta ve\u0107i od pritiska pumpe (kriva y<\/span>a<\/sub>= pe<\/sub>\/pp <\/sub>= 2,3), a za agregate na Sl.1.5b i Sl.1.6b efektivan pritisak pe<\/sub> je za 3,3 puta ve\u0107i od pritiska pumpe (kriva y<\/span>b<\/sub>= pe<\/sub>\/pp<\/sub>=3,3).<\/p>\n

    Zavisno od promene dnosa prituisaka menja\u0107e se i odnos protoka (Qe<\/sub>\/Qp<\/sub>), kako se to na Dijagramu 1.2 vidi.<\/p>\n

    1.2 Pumpni agregati za crpljenje te\u010dnosti iz dubokih bunara<\/h2>\n

    U prakti\u010dnoj primeni crpnih stanica pojavljuje se potrebe za crpljenja te\u010dnosti sa dubina znatno ve\u0107ih od dopustivih visina usisavanja centrifugalnih pumpi. Za ovakve uslove rada primenjuju se dubinske pumpe razli\u010ditih tipova. Monta\u017ea, odr\u017eavanje i remont ovakvih tipova pumpi je vrlo skup, a vek trajanja kratak. Ovakve pumpe su nepogodne za te\u010dnosti koje imaju ve\u0107u temperaturu i koje u sebi sadr\u017ee gasove i \u010dvrste \u010destice. Najpogodniji ure\u0111aji za ovakve uslove rada su pumpni agregati sa centrifugalnim pumpama i ejektorima.<\/p>\n

    Agregati kod kojih su centrifugalne pumpe postavljene na povr\u0161ini zemlje, a ejektori spu\u0161teni i uronjeni u usisavanu te\u010dnost, \u0161ematski su prikazani ns Sl.1.6a i Sl.1.6b, a njihove karekaristike na Dijagramu 1.2.<\/p>\n

    \n
    \n
    \"agregati05\"<\/a>Sl.1.6a Cirkulacioni agregat sa pumpom na nivou zemlje, a ejektor spu\u0161ten, uronjen i postavljen posle pumpe<\/strong><\/div>\n
    \"agregati06\"<\/a>Sl.1.6b Cirkulacioni agregat sa pumpom na nivou zemlje, a ejektor spu\u0161ten, uronjen i postavljen ispred pumpe<\/strong><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

    1.3 Pumpni agregati za obezbe\u0111vanje visine samousisavanja i usisavanja te\u010dnosti koji sadr\u017ee gasove, pesak i druge primese<\/h2>\n

    Samousisavaju\u0107e pumpe i pumpni agregati neopho-dni su u mnogim oblastima industrije, gra\u0111evinarstva, vodoprivrede, melioracijskim radovima, sni\u017eenju podzemnih voda i drugim specifi\u010dnim uslovima rada. Na osnovu ispitivanja ustanovljeno je da sadr\u017eaj gasova u crpljenoj te\u010dnosti ve\u0107i od 5-7% bitno sni\u017eava koeficijent korisnosti pumpe, a mo\u017ee dovesti i do prestanka protoka te\u010dnosti kroz pumpu. Iz tih razloga mnogo je prihvatljivije i korisnije primeniti spregu pumpe i ejektora. Zavisno od uslova rada i sastava te\u010dnosti koja se crpi mogu se izvesti razli\u010dite kombinacije povezivanja pumpi i ejektora. Agregati u kojima su centrifugalne pumpe povezani sa ejektorima obezbe\u0111uju odr\u017eavanje zahtevanog vakuuma i u slo\u017eenim uslovima kada se u usisavanoj vodi nalaze gasovi (vazduh, metan i dr), pesak i druge \u010dvrste i gasovite primese ponekad u koli\u010dini ve\u0107oj od koli\u010dine usisane vode (Sl.1.7- Sl.1.10).<\/p>\n

    Ovakvi agregati veliku primenu imaju u re\u010dnoj i morskoj floti za crpljenje te\u010dnosti iz raznih \u0161upljina brodova, zatim u kanalizacionim crpnim stanicama i svuda tamo gde se pri crpljenju vode pojavljuju i gasovi i \u010dvrste primese.<\/p>\n

    \n
    \n
    \"agregati07\"<\/a>Sl.1.7 Vakuum cirkulacioni ure\u0111aj\u2013usisavanje<\/strong><\/div>\n
    \"agregati08\"<\/a>Sl.1.8 Vakuum cirkulacioni ure\u0111aj-usisavanje i potiskivanje<\/strong><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

     <\/p>\n

    1.4 Pumpni agregati za pove\u0107anje visine usisavanja (nadkavitacionog napora)<\/h2>\n

    Za obezbe\u0111enje normalnih uslova rada centrifugalnih pumpi visina usisavanja nesme biti ve\u0107a od dopu\u0161tne visine. U praksi se naj\u010de\u0161\u0107e sre\u0107u slede\u0107i slu\u010dajevi u kojima treba pove\u0107ati visinu usisavanja (nadkavitacioni napor):<\/p>\n