Pod pneumatskim transportom podrazumeva se transport praškastih i zrnastih materijala sa vazduhom ili nekim drugim gasom. Za obavljanje pneumatskog transporta, uz ostale uređaje, upotrebljavaju se i ejektori. Pored transporta praškastih, zrnastih i drugih rastresitih materijala ejektorski pneumatski transport može da se upotrebi i za transport tečnosti.

Usisavani fluidi praškasti, zrnasti ili drugi rastresiti materijal mogu da se sastoje iz smeše čvrstog materijala i vazduha ili samo čvrstog materijala, bez prisustva vazduha. Isto tako, ako se usisava tečnost uz tečnost se može usisavati i vazduh ili samo čista tečnost bez prisustva vazduha.

Ako se usisava samo čvrst materijal bez prisustva vazduha ili nekog drugog gasa, za iste ulazne i izlazne pritiske, usisaće se veća količina čvrstog materijala, odnosno, za iste ulazne pritiske i istu količinu usisanog materijala, dobiće se viši izlazni pritisci. Iz navedenog proizilazi da svuda, gde je to moguće, treba usisavati rastresiti materijal ili tečnost, bez prisustva vazduha.

Rastresiti materijal može se usisavati pomoću usisnika ili direktno dozirati u usisnu komoru pomoću dozatora.

Ejektorskim pneumatskim transportom moguće je transportovanje malih i velikih količina rastresitog materijala i do nekoliko desetina t/h. Odnos izlanog pritiska prema ulaznom p₃/p₂ = 1,2-1,4, a sa posebnom konstrukcijom i izborom odgovarajućeg sistema transporta, izlazni pritisak, može biti i nekoliko bara.

Kombinacijom ejektora sa principom rada mamut pumpe moguće je veće količine tečnosti podići na veće visine.

Upotreba

Upotrebljavaju se za transport praškastih, zrnastih i svih drugih sipkih i rastresitih materijala. Transport se može obavljati kao: usisni, potisni i kombinovani usisno-potisni.

Kod pneumatskog transporta tečnosti uz transport se obavlja i aeracija tečnosti.

Prednosti:

• ejektori su jednostavne konstrukcije;
• malih su dimenzija i malih masa;
• nemaju pokretne delove, pa ne zahtevaju podmazivanje;
• laki su za rukovanje i održavanje;
• montaža im je jednostavna i mogu se montirati u svim položajima;
• transportovani materijali se ne lepe za zidove ejektora;
• rad im je stabilan, miran i bez buke;
• ne zahtevaju elektičnu energiju ni pogonske motore;
• jevtini su i imaju dug vek trajanja.

Materijal:

Mogu se izrađivati od svih vrsta limova, metala, nemetala, plastike i drugih materijala.

Podaci za porudžbinu:

Kod naručivanja potrebno je navesti pritiske p₁, p₂ i p₃ ili koeficijente ejekcije m_t = m_2t/m₁ i m_2g = m_2g/m₁ i od tri pritiska p₁, p₂ i p₃ navesti dva.

Sa m_2t obeležena maseni protok čvrstog usiavanog materijala, a sa m_2g maseni protok sekundarnog vazduha koji se nalazi u usisavanom materijalu.

Primer 8.1

Podaci: Pritisak komprimovanog vazdu ha na ulazu u ejektor p₁=8 bar_aps, pritisak usisavanog fluida čvrstih čestica je atmosferski p₂ =1 bar_aps i pritisak na izlazu iz ejektora p₃ = 0,125 bar (1,125 bar_aps).

Traži se: Koeficijent injekcije m_t = ?

m_t = m_2t/m₁ predstavlja odnos usisane mase čvrstih čestica (čvrstei materijal bez prisustva vazduha) prema masi pogonskog komprimovanog vazduha. Usisavani fluid je tvdi materijal bez pisustva vazduha m_2g= 0 i m_g= m_2g/m₁= 0 (odnos usisane mase vazduha prema masi pogonskog komprimovanog vazduha).

Rešenje: Za (p₃-p₂)/p₂ = (1,125-1)/1 = 0,125 i odnos pogonskog i usisavanog pritiska p₁/p₂ = 8/1 = 8, iz Dijagrama Sl.8.1 očitava se traženi koeficijent m_t=m_2t/m₁ = 5,8.

Primer 8.2

Podaci: Pritisak na ulazu u ejektor iznosi p₁ = 7 bar_aps (6 bar), pritisak na izlazu iz ejektora p₃ = 1,1 bar_aps (0,1 bar). Ejektor je podignut iznad vode 0,6 m, što odgovara pritisku vode na ulazu u ejektor p₂ = 0,94 bar_aps.

Koliko kilograma vode može da se usisa sa 1 kg komprimovanog vazduha?

Rešenje: Za odnos pritisaka (p₃-p₂)/p₂ = (1,1–0,94)/0,94 = 0,17 i odnos pritisaka p₁/p₂ = 7/0,94 = 7,45 na Dijagramu 8.2 očitava se m_t = m_2t/m₁ = 5,4. Sa 1 kg vazduha može se usisati 5,4 kg vode.

m2t = m2t/m1 – kgvode / kgvazduha